Вести

Ко­лу­ба­ра је увек био спе­ци­фи­чан и по мно­го че­му је­дин­ствен клуб. Ла­за­рев­ча­ни су од­у­век има­ли „то не­што”што их је из­два­ја­ло од оста­лих еки­па, без об­зи­ра да ли се ми­сли на пе­ри­од кад су осва­ја­ли тро­фе­је или се бо­ри­ли за оп­ста­нак.

Ко­лу­ба­ра се на­ла­зи на дру­гом ме­сту на та­бе­ли, од­мах иза Ла­во­ва и има ле­пу шан­су да се вра­ти у нај­ви­ши ранг, а је­дан од мо­ма­ка ко­ји је сјај­ним пар­ти­ја­ма скре­нуо па­жњу на се­бе је и Ду­шан Па­нов­ски, нај­бо­љи стре­лац Ла­за­рев­ча­на.

– Мо­же­мо и мо­ра­мо да бу­де­мо за­до­вољ­ни, до­бро смо игра­ли и ве­ру­јем да ће­мо та­ко да на­ста­ви­мо. Од по­чет­ка се­зо­не смо зна­ли да не­ма­мо при­ти­сак, да смо рас­те­ре­ће­ни, не мо­гу ре­ћи опу­ште­ни, али ни­смо ни­шта мо­ра­ли… Баш за­то смо и кре­ну­ли да ни­же­мо по­бе­де, игра­ли смо рас­те­ре­ће­но и ре­зул­та­ти су кре­ну­ли, та­ко да смо не­пла­ни­ра­но до­спе­ли у гор­њи дом.

Да ли сте на по­чет­ку ве­ро­ва­ли у ви­сок пла­сман?

– Же­ле­ли смо га, сад не­ма на­зад, на­ша же­ља је увек да се бо­ри­мо са Ко­лу­ба­ром у нај­ја­чој ли­ги. Ни­шта не мо­ра­мо, али же­ли­мо и та­ко ће би­ти све док клуб по­сто­ји, јер ће­мо за ње­га све ура­ди­ти. Мом­ци да­ју сто од­сто се­бе на сва­кој утак­ми­ци и та­ко ће увек би­ти.

Тре­нут­но сте дру­ги на та­бе­ли, иза Ла­во­ва ко­ји има­ју све­га че­ти­ри бо­да ви­ше?

– Ни­је то ве­ли­ка раз­ли­ка, а оче­ку­је нас и ди­рек­тан ду­ел. Уко­ли­ко по­бе­ди­мо сма­њи­ће­мо на два бо­да, а он­да је тек све не­из­ве­сно, у игри смо сва­ка­ко. Уко­ли­ко мо­же­мо да обез­бе­ди­мо пла­сман у ви­ши ранг, то ће­мо и ура­ди­ти.

У Ко­лу­ба­ри игра­ју мом­ци из Ла­за­рев­ца, не­ма­те ни јед­ног игра­ча „са стра­не”?

– И ми­слим да је то фе­но­ме­нал­но! Сви се дру­жи­мо и ван те­ре­на, а та ко­му­ни­ка­ци­ја и енер­ги­ја, се пре­но­си на тре­нинг, утак­ми­цу. Без до­го­во­ра и ре­чи се раз­у­ме­мо, јер смо сва­шта про­шли за­јед­но, има­ли раз­не жи­вот­не си­ту­а­ци­је и мо­гу ре­ћи да ни­ка­да ни­сам играо у бо­љем окру­же­њу и са див­ни­јим љу­ди­ма.