Вести

На самом крају календарске године, да сумирамо утиске и са тренером који је са својом екипом направио изузетне резултате и право је позитивно изненађење досадашњег тока такмичења у лиги север - центар; заправо реч је о Г-дину Зорану Тодићу и екипи Лавова. 

Прво желим да се захвалим на честиткама које сте упутили нашем клубу поводом освајања јесење титуле у СБРЛ, односно освајању Купа Београда и наставку такмичења у Купу Србије.

Утисци након првог дела сезоне су невероватни, не постоје речи којима бих описао колико сам поносан на све играче који су изнели на високом нивоу, све кроз шта смо прошли током јесењег дела првенства и изгледали на терену веома зрело, изнад свих мојих и очекивања стручног штаба и људи који помажу функционисање клуба.

 

У такмичарску сезону 2025/26 ушли смо без 16 играча од прошле године, са максимално подмлађеном екипом. Дванаест нових играча се нашло летос на прозивци, а осморица играча од дванаест нису имала искуство играња овог ранга такмичења у досадашњој каријери. За мене као тренера то је био велики изазов – да покушам са тим младим момцима да остварим овосезонски циљ: да сезону завршимо међу клубовима који ће изборити пласман и да следеће године будемо учесници јединствене Супер Б лиге која се прави од сезоне 2026/27.

 

Приоритетан циљ је развијање што већег броја младих момака, да их бацим у „ватру“, јер ја сам познат као тренер који јако верује у младе играче и има неограничено поверење и стрпљење да их сачека да дођу до потребног нивоа, сазру, што није нимало лако јер се свима „негде жури“, а све је процес и ништа не може преко ноћи. Уз огромну подршку коју им пружам и дугогодишње искуство које имам у раду са младима, сигурно је добитна комбинација.

 

Михајло Поповић је откровење првог дела сезоне, момак је у континуитету играо одлично, прави пример како треба да се понаша млади играч и да има развојни пут. Селектор јуниора господин Чутура се јако позитивно изразио везано за Михајла и његове игре, што је још један доказ мојих речи да се развија на прави начин. Такође и селектор кадета господин Брковић је задовољан његовим односом и учинком.

 

Александар Стојковић је напредовао доста, при крају јесењег дела добио је мало више простора које је искористио. Искрено верујем да ће у другом делу бити на вишем нивоу, имати још већу минутажу, како би што спремнији дочекао Европско првенство за кадете, где се очекује много од њега на позицији пивотмена.

 

Ова два играча, уз Николу Куртића, се искрено надам да, ако их здравље буде послужило, да ће изборити место на ЕП за кадете, које се следеће године одржава у нашој земљи.

 

Што се тиче стандардних јуниорских репрезентативаца, капитена екипе Уроша Станковића, Филипа Милошевића, Страхиње Бркића, повремених Алексе Весковића, Марка Марисављевића, Ђорђа Милутиновића и осталих, могу да кажем да су оправдали сва моја очекивања, да се тачно види колико им је пријала и значила прошла сезона где смо испали у полуфиналу плеј-офа од екипе Кикинде.

 

Уз Владимира Џокића и Петра Иванића, који су са Филипом Милошевићем били наша главна снага за игру у одбрани, са чиме сам највише задовољан и поносан, јер смо екипа која је примила убедљиво најмање голова, сматрам да, ако нас здравље послужи, у другом делу можемо да будемо још бољи и пружамо још квалитетније партије.

 

Заслуге што екипа овако добро изгледа на терену је невероватна атмосфера која влада између свих играча. За то је заслужан заменик капитена Милош Дробњак, који је моја десна рука, момак који неизмерно поштује и воли своје саиграче, ништа му није тешко да уради. Највише времена посвећује, у тандему са Дејаном Аврамовићем, да наше младе момке, Вуканића, Цвијића, Радојичића и остале, убеде колико је битно да, као и сви остали, раде на себи, јер је то једини прави пут да се дође до циља.

 

Одмах морам да нагласим да је почетак сезоне и освојених 7 бодова од могућих 8 у прва четири кола, од чега смо три утакмице играли на страни, дао један позитиван импулс овим сјајним момцима, да почну да верују да можемо много лепих ствари да направимо брже него што се ико од нас надао у клубу, искрено да Вам кажем.

 

Победе против екипа Врбаса и Црвенке на страни деловале су нестварно и веома позитивно на младе момке, јер сви добро знамо колико та два клуба значе у српском рукомету.

Екипа је после тога добила огромно самопоуздање, тренинг је подигнут на виши ниво, па су уследиле још квалитетније игре момака из кола у коло, где је екипа расла сваке недеље, што се јасно видело по приказаним партијама.

 

Онда је дошла на ред утакмица са екипом Обилића, која је њима била изузетно важна, јер су до те утакмице имали неколико изгубљених мечева, па им је победа била императив. Те бих искористио ову прилику да им честитам на јако добро одиграној утакмици и заслуженој победи, колеги Павловићу и његовим играчима. Нама је тај пораз одлично дошао како бисмо се „спустили на земљу“ и видели да ли је то био један лош дан или још нисмо зрели да можемо да се носимо са овим искуснијим екипама са којима нас је чекало још дуела до краја првог дела првенства.

 

Међутим, како смо одмах код куће победили, лакше од очекиваног, екипу Потисја, са новом енергијом смо ушли у дерби меч за нас и испит наших правих вредности против екипе Колубаре на њиховом терену.

За мене је било нестварно како су момци одиграли првих 20 минута утакмице, јер се никада пре тога нису нашли у таквој позицији, за разлику од домаћина који је много искуснија екипа, чији су играчи били много пута у сличној ситуацији.

 

Могу да нагласим да је то била можда и наша најбоља партија у првом делу сезоне и да сам изузетно поносан на та два освојена бода у Лазаревцу, јер је екипа Колубаре до те утакмице била једина непоражена у лиги. Ми смо успели да направимо „мало изненађење“, дођемо до велике победе која нам је омогућила да будемо јесењи прваци више него заслужено, јер сматрам да смо највише показали од свих екипа у првом делу првенства.

 

Наша очекивања и амбиције остају непромењене – желимо да будемо међу првих шест екипа на крају сезоне и остваримо наш први и основни циљ.

Што се тиче играчког кадра, претрпећемо незнатне промене: два до три млада играча, дечаке од 16–17 година, прикључићемо тренинзима првог тима и спремати их за будућност.

 

Договор мој као тренера са играчима јесте да дају свој максимум на тренинзима и утакмицама, а за шта ће то бити довољно – пустићемо време да покаже.

Ако се укаже прилика да на крају сезоне заузмемо једно од прва два места, покушаћемо да то остваримо. Ако будемо и слабије пласирани, то неће умањити све оно што се надам да ћемо пружити у пролећном делу првенства и показати да смо са пуним правом најпријатније изненађење ове године у Супер Б лиги Србије.

 

Три екипе које су, по мени, најозбиљнији кандидати да на крају првенства заузму прва четири места су, уз моју екипу, свакако екипе Обилића, Колубаре и Врбаса.

Малу предност дајем екипама Обилића и Колубаре, али свакако да је екипа Врбаса, која је освојила највише бодова на страни у првом делу првенства (једна нерешена утакмица, остало све победе), итекако конкурентна и може на крају да заузме једно од прва два места.

 

Морам да напоменем да ми је лично криво што ове сезоне нема више плеј-офа. Сматрам да је то био пун погодак, да се публика враћала у хале и да су то мечеви који много значе играчима у њиховом сазревању (пре свега младим играчима, јер се боре са великим притиском). Али свакако поштујемо одлуку да прва екипа у лигашком делу директно уђе у виши ранг, а другопласирана има могућност да кроз две бараж утакмице стекне то исто право.

 

Формирање јединствене Супер Б лиге од сезоне 2026/27 сматрам да ће донети одређено побољшање квалитета, а питање је само да ли ће клубови финансијски моћи то да прате на прави начин.

Личног сам става да су ове две Супер Б лиге биле пун погодак, јер има клубова који форсирају искључиво младе играче – ту превасходно мислим на свој клуб, затим на СЦ Вождовац 2012, где колега Саша Кандић ради одличан посао. Ова два клуба предњаче у томе, пружају младим играчима шансу да се покажу и докажу, па када дође време наставе свој развојни пут у већим клубовима. Врбас такође има доста младих играча, Славија и други.

 

Супер Б лига је, одговорно тврдим, таман по мери за већину играча који треба да чине окосницу наших јуниорских и кадетских репрезентативних селекција. Надам се и верујем да ће тако и остати од сезоне 2026/27, јер је то прекопотребно за српски рукомет.